Sadržaj se i dalje skladišti na drajv, a potom se privremeno ubacuje u RAM (memoriju) kada se otvori.
Srećom, dijelovi kojima se najčešće pristupa su i dalje uskladišteni u memoriji, kako bi se ubrzao proces, sve dok se ne zatvori proces na kojem se radi ili se ne isključi struja za kompletan sistem.
To je upravo ono što memoriju razdvaja od skladišta. Ako uskladištite podatke na drajv, oni će tu biti i nakon što restartujete/ponovo pokrenete sistem. RAM, s druge strane predstavlja privremeno skladište i omogućava da se podaci brže prebace do i od procesora.
Ovde na scenu stupa UltraRAM. Termin je izmislio Univerzitet Lankaster u Velikoj Britaniji, u okviru svojih istraživačkih dokumenata. Naučnici ovog univerziteta veruju da mogu da zadrže prednosti brzina koje omogućava RAM, a da istovremeno sačuvaju podatke čak i kada se sistem isključi.
Ukoliko je to tačno, onda bi jednog dana skladišni uređaji i RAM memorija mogli da postanu objedinjeni. Skladište, koje može da pristupa podacima i dijeli ih sa i od procesora pri ogromnim brzinama. Ipak, do ovakvog rješenja ćemo morati da sačekamo. UltraRAM je trenutno naučni poduhvat i mogu proći godine dok ne bude bio komercijalno dostupan.
Do tada, moraćemo da kupujemo zasebno uređaje za skladištenje podataka i RAM kada kreiramo svoje PC sisteme.